Šta je rekonvalescencija i zašto oporavak posle virusa nekad traje duže?
Blog
Temperatura je prošla, grlo više ne boli i vratili ste se svakodnevnim obavezama. Ipak, već posle nekoliko sati osećate da vam nedostaje snage, teže se koncentrišete i najradije biste ponovo legli. Nije nužno da se bolest vratila, vrlo verovatno ste još uvek u fazi oporavka i, u ovom tekstu, objašnjavamo detaljnije o čemu se radi i zašto je to tako.
Period između prestanka akutnih simptoma bolesti i potpunog povratka uobičajenom funkcionisanju naziva se rekonvalescencija. Iako se ovaj izraz često čuje u medicini, mnogi ne znaju šta je rekonvalescencija sve dok ne pokušaju da se odmah po povlačenju simptoma vrate poslu, treninzima i tempu koji su imali pre bolesti.
Šta je rekonvalescencija?
Rekonvalescencija je period postepenog oporavka nakon bolesti, povrede ili medicinskog zahvata. Kod virusnih infekcija počinje kada se akutni simptomi smire, ali organizam još nije sasvim spreman za uobičajena opterećenja.
Koliko će trajati zavisi od same infekcije, težine simptoma, opšteg zdravstvenog stanja, sna, ishrane i aktivnosti tokom oporavka. Nekome će biti potrebno nekoliko dana, dok kod drugih osećaj umora i slabosti može potrajati duže.
Važno je razlikovati oporavak, od produžene ili ponovo aktivne bolesti. Dobar znak da se organizam oporavlja jeste kada simptomi postepeno slabe, vraća se energija, poboljšavaju se san i apetit, a svakodnevne aktivnosti postaju lakše iz dana u dan. Ako se temperatura vrati, simptomi se pogoršavaju ili se pojave otežano disanje, bol u grudima, izrazita slabost ili drugi neuobičajeni simptomi, potrebno je javiti se lekaru.
Zašto se javlja umor posle virusa?
Tokom infekcije organizam usmerava značajan deo energije na imunski odgovor. Istovremeno, povišena temperatura, slabiji apetit, manji unos tečnosti i nekoliko noći lošeg sna mogu dodatno da iscrpe telo, a ako ste nekoliko dana uglavnom mirovali i kondicija može privremeno da oslabi.
Zbog toga prvi dan bez povišene temperature nije automatski i dan kada nam se vraća puna snaga. Umor tokom rekonvalescencije može da se oseti kao:
- brže zamaranje pri uobičajenim aktivnostima;
- potreba za više sna ili odmora;
- slabija koncentracija;
- osećaj malaksalosti;
- slabiji apetit;
- sporiji povratak fizičkoj aktivnosti.
Ovakve tegobe mogu biti deo očekivanog oporavka ako se postepeno smanjuju, a ako ostaju iste, postaju izraženije ili traju nedeljama, treba razgovarati sa lekarom jer umor može imati i druge uzroke.
Povratak u rutinu treba da bude postepen
Kada nekoliko dana niste radili, vežbali ili obavljali kućne poslove, sasvim je razumljivo da želite da što pre nadoknadite propušteno. Ipak, prepun raspored i intenzivan trening odmah nakon bolesti mogu da pojačaju umor.
Zato je važno da počnete od onoga što trenutno možete da uradite bez značajnog iscrpljivanja. Kraća šetnja, lakši kućni poslovi ili deo radnog dana su uglavnom bolji izbor, umesto naglog povratka punom tempu. Obratite pažnju na to kako se osećate tokom aktivnosti, ali i nekoliko sati kasnije – ako vas i mali napor znatnije iscrpi, smanjite intenzitet i ostavite više vremena za odmor.
Kada pričamo o odmoru u ovom periodu, ne mislimo nužno samo na spavanje. Pomažu i kratke pauze tokom dana, mirniji raspored i odlaganje aktivnosti koje nisu hitne. Cilj nije potpuno mirovanje bez potrebe, već napraviti ravnotežu između odmora i postepenog vraćanja kretanju.
Šta je organizmu potrebno tokom oporavka?
Oporavak posle gripa ili druge virusne infekcije nema jednu prečicu, međutim, nekoliko osnovnih navika može pomoći telu da se postepeno vrati u ravnotežu.
Dovoljno tečnosti
Povišena temperatura, znojenje, povraćanje ili dijareja povećavaju gubitak tečnosti. Zato dovoljno vode, supe i nezaslađenih napitaka mogu pomoći da se nadoknadi unos. Ako je izbacivanje tečnosti ređe, urin veoma taman, imate suva usta ili vrtoglavicu pri ustajanju, moguće je da još niste dovoljno hidrirani.
Redovni, jednostavni obroci
Kada je apetit slabiji, često je lakše jesti manje količine nekoliko puta dnevno. Obrok ne mora biti obilan da bi bio koristan, već je važno da postepeno vratite raznovrsnu ishranu koja obezbeđuje proteine, složene ugljene hidrate, povrće, voće i izvore zdravih masti.
San i mirniji ritam
Pokušajte da nekoliko dana zadržite približno isto vreme odlaska na spavanje i buđenja. Ako vam je potreban dnevni odmor, neka bude deo oporavka, a ne razlog za osećaj krivice. Telo se ne vraća u ritam prema kalendaru obaveza.
Mikronutrijenti prema stvarnim potrebama
Vitamini i minerali učestvuju u brojnim procesima važnim za normalnu funkciju imunog sistema, stvaranje krvi i energetski metabolizam i osnova njihovog unosa je raznovrsna ishrana. Kada je smanjen unos hranom, potrebe su povećane ili postoji potvrđen nedostatak, lekar ili farmaceut može preporučiti odgovarajući dodatak ishrani.
Referum VITA sadrži lipozomalno gvožđe, vitamine C, B12 i D3, folat, jod i laktoferin. Gvožđe, vitamini C i B12 i folat doprinose smanjenju umora i iscrpljenosti, dok vitamini C i D, gvožđe, vitamin B12 i folat doprinose normalnoj funkciji imunog sistema. Zbog toga Referum VITA može biti jedna od opcija mikronutritivne podrške u periodima povećanih potreba, uz savet lekara ili farmaceuta.
Kada umor može da ukaže na nedostatak gvožđa?
Umor nakon infekcije ne znači automatski da vam nedostaje gvožđe jer isti simptom može imati mnogo uzroka. Ipak, ako iscrpljenost traje, brzo se zamarate ili uz umor primećujete bledilo, vrtoglavicu, lupanje srca ili kratak dah pri naporu, razgovarajte sa lekarom.
Osnovna krvna slika je polazna tačka, a lekar može proceniti da li je potrebno proveriti i feritin i druge parametre statusa gvožđa. Nalaze ne treba tumačiti samostalno, posebno ubrzo nakon infekcije, jer upalni procesi mogu uticati na pojedine laboratorijske vrednosti.
Kada pregled i rezultati pokažu potrebu za dodatnim unosom gvožđa, Referum PLUS može biti jedna od opcija za razgovor sa lekarom ili farmaceutom. Sadrži lipozomalno gvožđe uz vitamine C, B12 i D3. Ovde je važno napomenuti da suplementaciju gvožđem ne treba uvoditi samo na osnovu osećaja umora.
A šta ako se posle bolesti jave digestivne tegobe?
Slabiji apetit, promenjena ishrana, sama infekcija ili antibiotska terapija mogu biti praćeni nadutošću, nelagodnošću u stomaku ili promenom stolice. Antibiotike treba uzimati isključivo kada ih lekar propiše; oni ne deluju na viruse.
Ako su tegobe blage, obratite pažnju na dovoljan unos tečnosti, postepen povratak redovnim obrocima i namirnice koje vam prijaju. SUPERB 3 kombinuje prebiotik, probiotik, postbiotik i vitamin D3 i može biti opcija za podršku crevnoj mikrobioti. O vremenu i načinu primene, posebno tokom ili nakon antibiotske terapije, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
U slučaju jakog ili upornog bola, učestalog proliva, krvi u stolici, povraćanja ili znakova dehidratacije potrebno je potražiti medicinski savet.
Kada je vreme da se obratite lekaru?
Razgovarajte sa lekarom ako se umor ne smanjuje, traje nedeljama ili vam znatno otežava svakodnevno funkcionisanje. Pregled je potreban i ako se nakon početnog poboljšanja simptomi vrate ili pogoršaju, kao i kod otežanog disanja, bola u grudima, nesvestice, izražene slabosti ili znakova dehidratacije.
I, za kraj, važna napomena: rekonvalescencija nema isti tok kod svih, te nemojte svoje simptome porediti sa drugima, već osluškujte svoje telo i prepoznajte potrebe koje ima. Dobar znak je postepeno poboljšanje: danas možete malo više nego pre nekoliko dana, apetit se vraća, a odmor vam pomaže. Dajte telu vreme, vraćajte obaveze korak po korak i potražite stručni savet kada oporavak ne ide očekivanim tokom.
